ЈЕСЕН - Десанка Максимовић

Руке, руке моје осунчане,
са којих пухор као с воћки спаде,
данас вас видим
тек олистале гране младе,
небом узнете лаке дуге,
руке, руке моје осунчане,
руке позлаћене од топле туге.

Очи моје сунцем обасјане,
где склапају већ капке окна јасна,
данас вас видим
пролећне дане,
где немирно небо тек се буди,
где још нису долетеле ласте ране.

Косе моје, косе, јесење жбуње,
с којег падоше лисна јата,
данас вас видим
пуне пролећног белог цвећа,
пуне лелујаве зрачне свиле
што се пред крај топлога лета
о гране и траве узреле хвата.