По путу ономе пролазиће други. Биће јутро, и тек рођено сунце дочекаће једне као пожар радости, и друге ће као страшни врели спомен пратити.
А ми ћемо заувек са њега отићи. Никад више неће сунчева ватрена звезда горети нам на грудима. Заувек ми ћемо окренути лице од истока.
Путем оним пролазиће други. Сенке борова ће га пресецати сваки дан. Птице, облаци, болне мисли чије лутаће над њим, само нас неће бити.
Нема коментара:
Постави коментар