Виша је гора од горе,
Највиша Ловћен планина;
У њој је трње и грабље,
У њој су сн`јези и мрази
У свако доба годишта;
Виленски у њој станови,
Свеђ` виле танце изводе;
Јунак ми коња јездаше,
Предрагу срећу искаше;
Виле ми њега виђеше,
Јунака сташе дозиват`:
"Овамо свраћај, јуначе!
"Твоја се срећа родила,
"Сунчаном ждраком повила,
"Мјесецом сјајним гојила,
"Зв`јездама сјајним росила."
Највиша Ловћен планина;
У њој је трње и грабље,
У њој су сн`јези и мрази
У свако доба годишта;
Виленски у њој станови,
Свеђ` виле танце изводе;
Јунак ми коња јездаше,
Предрагу срећу искаше;
Виле ми њега виђеше,
Јунака сташе дозиват`:
"Овамо свраћај, јуначе!
"Твоја се срећа родила,
"Сунчаном ждраком повила,
"Мјесецом сјајним гојила,
"Зв`јездама сјајним росила."
Нема коментара:
Постави коментар