РЕЧИ ИЗ ОСАМЕ - Момчило Настасијевић (1894-1938)

1

Амбисе прекорачим,
стукне на равном тлу нога.

Дневи своје замрачим,
блесне видело Бога.

2

У тишину се облачим,
тајном проговара твар.

Пепео ветри ме веју,
остане жар.

3

Бездоман,
топли нудим кут.

Беспутан,
даљинама поведем на пут.

4

И судње ме,
и мрем,
а живот отвара тек двери.

Реч своју нем
камену завештавам,
и звери.

5

Бездетан,
на истину грем.

Синови прате ме
и кћери.