(Неком пријатељу)
Ти се на ме срдиш, мили побратиме,
велиш: "Србин јеси, српско имаш име,
твоји прадједови сви су Србљи били,
на Косову пољу можда крвцу лили,
а ти, њихов унук, за Србље не мариш,
већ се у хрватству поквареном квариш!"
Твој ме укор, побре, тишти одвећ јако,
и да нијесам војник, под тиском бих плако;
ал` овако, знадеш, лахке су ми мисли,
и попуштам ондје где би други стисли.
Изван, ако хоћеш, да се порвамо,
а ти сједлај ноге, тер дојаши амо,
установи мјесто, вријеме и другара,
па ћемо распачат, што нам срце пара,
а у цијелом свету нека спомен буде
да су до два брата били двије луде.
1863.
Ти се на ме срдиш, мили побратиме,
велиш: "Србин јеси, српско имаш име,
твоји прадједови сви су Србљи били,
на Косову пољу можда крвцу лили,
а ти, њихов унук, за Србље не мариш,
већ се у хрватству поквареном квариш!"
Твој ме укор, побре, тишти одвећ јако,
и да нијесам војник, под тиском бих плако;
ал` овако, знадеш, лахке су ми мисли,
и попуштам ондје где би други стисли.
Изван, ако хоћеш, да се порвамо,
а ти сједлај ноге, тер дојаши амо,
установи мјесто, вријеме и другара,
па ћемо распачат, што нам срце пара,
а у цијелом свету нека спомен буде
да су до два брата били двије луде.
1863.
Нема коментара:
Постави коментар