A UNE JEUNE FILLE - Стеван Луковић (1877-1902)

Тихо, благо вече чара,
Шуми, заноси,
Милује те, шапуће ти,
Мирис доноси;
Топлим дахом распирује
Праме косице,
Па меканом руком склапа
Вреле очице;
Најнежнији мирис буди
Цвећу заспатом,
Док те бајну уљушкује
Слатким шапатом...
Тихо, благо вече чара,
Шуми, заноси,
Жељице ти искрађује
Па их односи...
А ти дивна кање склапаш
Тонеш за њима -
Ко детенце с отровом се
Играш сновима.