ДИВНО ЧУДО - Миодраг Павловић

А тамо дува
преко света и свега
и гаси се
гасне
упорност светла
слогови ветра
иду преко слуха
и где је тамно и јамно
зрак што долази
прво из дисања
свој простор куша
и у беспочетно
дира.

Атаман држи у руци
велики мех
за ветрове што хује
и дишу
на светске песме
упућене Диву.

О
мога самртника
и земљиног кнеза
нека у истину
обуку
пре но што небивању преда
уздарја ведра
и врели основ
своје душе.