БЕЗ ЉУБАВИ - Милан Ћурчин (1880-1960)

Доћи ће пролеће. Пролеће!
Како та једна реч каже све!
Кроз покољења, кроз столеће
У столеће загрева душе све,
И пролеће -

С колко је чекања кретало
И у мени све по стоти пут,
Блистава ми сунца метало
У душин скривен сваки кут,
И пролетало -

Доћи ће и опет, слетеће
И загрлиће велик свет;
Ал` ја му, с бременом несреће,
Ја му не могу насусрет;
И пролетеће!