Ножеви кад ми срце поделе,
Над гробом звекне крвави мач,
Слатке девојке, ружице беле,
Нећу да чујем ваш горки плач!
Немојте рећи: "Овде почива
Љубави наше увели струк!"
Не кун`те земљу, није вам крива, -
Стишајте јада ласкави звук!
Немојте трошит` руже убаве,
Китећи њима мој вечит дом!
Реците само: "Доста је славе, -
Веран је био народу свом."
Над гробом звекне крвави мач,
Слатке девојке, ружице беле,
Нећу да чујем ваш горки плач!
Немојте рећи: "Овде почива
Љубави наше увели струк!"
Не кун`те земљу, није вам крива, -
Стишајте јада ласкави звук!
Немојте трошит` руже убаве,
Китећи њима мој вечит дом!
Реците само: "Доста је славе, -
Веран је био народу свом."
Нема коментара:
Постави коментар