ЂАЧКИ ЈАДИ - Милан Кујунџић Абердар (1842-1893)

Каткад ми се чини небо
Грдна совра мермерова.
А крај совре облачићи
То су јата ђаволова.

Па се крве црне хале
Око звезда - суха злата,
Око старих мамљивица,
Грешних пара и дуката!

А ја гледам... кад ће бога
Гневан храму свом да доспе,
Да ту бруку ногом гурне -
да на земљу доле проспе?