петак, 28. фебруар 2014.

ГОДИНЕ 1909 - Милан Ћурчин (1880-1960)

Ја нит сам више тужан нит весео,
Све ствари већ су за мене безбојне;
Премишљам мисли, мисли безбројне,
И мислим да ми је живот пресео.

Пре, кад би срце да се прелије,
Ил` у грлу ми речца застане,
Мог`о сам бар у песму смелије
Излити што, да душа одане.

Сад, све је друкче него некада, -
Кад ме осаме зли часи походи.
Песма ми више на ум не пада,
Нит би ме могла да разоноди.

Врло сам бедан. Збуњен, мени је
Страх и да своје срце проверим;
Не тражим већ ни најрођеније:
Не смем ни песми да се поверим.

Београд, децембара 1909.