ОВА ТИШИНА - Милета Јакшић (1869-1935)

Ова тишина долази од магле...

Ко привиђење лака, млечно-бела,
Она силази с тајанствена виса:
Предео гледа иза њеног вела
Ко бледе црте старог живописа.

Она се тихо, нечујно комеша
Пуна ћутања и ледене језе,
И о предмете миријаде веша
Иглица којим ту тишину везе.

Она све боје брише, звуке гута...
Без покрета се под њом гране сагле;
Све ћути, стоји када она лута...

Ова тишина долази од магле.