ПРОМАШЕН ЖИВОТ - Милан Ћурчин (1880-1960)

Нашао сам данас у косама својим
Прву седу влас, и
Језа прође мене:
Ја још никад нисам обљубио жене,
А живот се ето већ полако гаси,
И почећу и ја године да бројим.

Ја се старшно бојим
Да не умрем чедан, -
И ја сам дубоко несрећан и тужан
Што сам пост`о сужан
Осетљивој кожи и чулима својим,
Прелазећ` нетакнут с жудњом увек истом
Осећања чулних дуг низ непрегледан.

Изнурен сам жељом и љубављу чистом.
Пред животом стојим
Пун снаге а спутан,
И чекам љубавни онај часак путан
С муком, -: дани иде све један по један
Залудни и хитни, - ја се старшно бојим
Да не умрем чедан.

Париз, маја 1909.