ПРВИ СНЕГ - Војислав Илић (1860-1894)

У освитку зоре, кроз сумрачак тавни,
Покривене снегом почивају равни.

А студени лахор кроз долине мирне
Преко пустих поља кад и када пирне -

И с вихором лаким сеоца се хвата,
Па засипље снегом и стрехе и врата.

А у селу јоште у прозорје мило
Ноћ, ведра и хладна, не подиже крило.

Из даљине само лисица се краде,
Па кокошки вреба и пилиће младе -

И од њених шапа и туна и тамо
У првоме снегу траг се види само...