ВИШИ ДУХ - Дамјан Павловић (1840-1866)

Што се души у сну не да,
Фантазију што нам буди,
То на јави ум се труди,
Да разабере и сагледа.

Живља душа живље снива,
Живљи ум тек ту ликује
Кад нам хоће да толкује,
Што у себи тама скрива.

Чији дух нам озго сноси,
Што нам доле овде треба,
Што је духу кора хлеба:
Тај нек с` дичи и поноси!