НЕЗВАНА ПЕСМА - Милан Ћурчин (1880-1960)

Од свега мени остала је песма;
Убога песма, коју нико неће.
Јер руља хоће да је оног свесна
Што душу њеног песника покреће,

И хоће оно што у песму меће
Да с њим и за њим осетити уме.
А моје среће, моје худе среће
Нити ко дели, нити је разуме.

И ипак ето, не знам ништа боље,
К`о да ми душа није радње свесна:
Одувек тако, без жеље и воље,
С несрећом мени долази и песма.

Париз, јануар 1909.