УПОЗОРЕЊЕ - Десанка Максимовић

Земља ничија
пуна је страха и плача,
отровних врела пуна,
пуна вртача
које силазе до пакла.
У њој су певице сломљена кљуна
и срнама су замућене зене,
људи живе срца већ ишчупана,
ту не зараста ниједна од рана,
ту већ с пролећа слана опари траве,
ни после кише ту нема отаве.

Око поноћи када сви већ поспе,
земљи се ничијој приврзају демони,
страхом, сумњама, мисли људи трују,
у срце им се дубоко увлаче,
убацују у њега кајања гују,
недоличне мисли убацују они.
Још за живота
људе у пакао одводе демони.