четвртак, 27. фебруар 2014.

МОЗАИК - Јован Грчић Миленко (1846-1875)

Дар пријатељу мом, а песнику нашем Лази Костићу

Камен и камен;
Немају правог места, ни реда,
Ал` брижном руком
И слатком муком
Ја ћу их тако сложит`,
Положит`,
Да буду вредни твога погледа!

* * *

Углађен камен тек видиш сада;
Ал` чекај тада:
мртва ће камен
Букнут` у пламен!
А слика она
Која се сада твом оку скрила
Биће ти мила...