ШТО ЈЕ ЈАВА ТАКО КИВНА - Јован Јовановић Змај (1833-1904)

Што је јава тако кивна,
Да ти веру сву потреса!
Откуд санку сила дивна
Да отвори сва небеса?

Засијају зрачне стазе,
Ка да с` у дуж звезде сјате,
Видиш своје како слазе,
- Саме душе - ал познате.

Рај са земље загрли се
И хладноћа са топлотом;
Оне међе растопе се
Међу смрти и животом.

Чујеш вечност како бруји,
На њеном се сунцу загреваш;
Кроз душу ти вера струји
- И ти не знаш да то сневаш.