четвртак, 27. фебруар 2014.

ДОЖИВЉАЈ - Даница Марковић (1879-1932)

Васиона је постојбина душе моје,
Сунца далека мени фарови су;
И светови сви, што се у недоглед роје,
Духу и уму мојем домашни су.

И симфонија чарна, космоса бескрајна
Песма је срца мојег што прелива;
И свих векова светла у мени је тајна,
Што маглом смисо вечна Бога скрива.

Тамо, где никад време постојало није,
Бића је мога колевка чудесна.
И рефрен чежње, којим свак` мој дамар бије,
Одјек је звучна простора небесна.

И тамо маште моје жарко је огњиште
И мисли моје завичај блистави,
И гостопримно, драго, добро уточиште
И све утехе и сви заборави.

И кад ноћ ведра етир океаном чини,
Хола ми душа у небо зарони:
Тад путевима звезда по вечној пучини
- Библијска песма где победно звони -
Дух мој се пушта до највишег лета
И преживљује мит постања света.