ХИМЕРА - Даница Марковић (1879-1932)

Свакога јутра мој умрли сан
Куцне на врата смрвљена ми срца;
И осмех наде неверан и стран
Озари дух мој што у ропцу грца.

И прене чежња целог бића мог
Да поглед сретне или глас да чује,
И заводничком снагом духа злог
Машта ми кобном чари дане трује.

Па започињем очајнички бој
Са искушењем што ми душу вије,
И влакно свако, атом сваки мој
Џиновску борбу у недоглед бије.
И кад у глухи, позни, ноћни час
Приклоним главу, Богу да се молим,
Осетим да је слаб ми напор вас
Да овој моћној химери одолим.