ЉУДСКО СРЦЕ - Петар Прерадовић (1818-1872)

Људском срцу увијек нешто треба,
задовољно никад посве није:
чим жељеног циља се довреба,
опет из њег сто му жеља клије.

Зашто тако презирући хљеба
свакидањег, у прсима грије
врућом жељом окрутног јастреба
кој` га увијек гладним кљуном бије?

Међ` колијевком траје и међ` раком
нашем жићу одвећ кратко доба,
зато срце у назочју гроба

Увијек дршће жељом све једнаком,
мислећ увијек: земља има сласти
која неће ш њиме у гроб пасти!

1847.