ЈЕДНОЈ НЕСТАШНОЈ ДЕВОЈЦИ - Ђура Јакшић (1832-1878)

Зар пољубац мени, старцу,
Дајеш млада са усана?
Зар на моје старо раме
Пада рука усијана?

Је л` то љубав, је ли шала,
Те је твоја рука мала
На рамену седог старца
Задрхтала, затрептала?

Ил` си дошла злурадице,
Да ме варкаш, да ме једиш?
Измучене старе груди
Да повредиш да позледиш?

"Ја те љубим!"... тврдиш, млада,
Пуна јада, пуна нада, -
Али љубав седом старцу
Веруј, душо, тешко пада...

Увеле су груди моје,
Твоја љубав ватра жива, -
Па се бојим, старац седи,
Од палмена и горива.