ОТКИДЕ СЕ - Јован Јовановић Змај (1833-1904)

Једна мис`о, као муња,
Тако брза, тако сјајна,
Откиде му с` испред душе
И постаде души тајна.

Ка да оде увис горе -
Не да с` видет оку моме;
Ја осећам бол откида
И жалим за њоме.

Хоћеш ми се икад вратити,
Да те боље чувам таде,
Мисли моја... или жељо...
Ил спомене... шта л бијаде?

А она ми канда шапће
Кроз тишину благе ноћи:
"Нећу ти се никад вратит -
Ти ћеш к мени доћи."