Ко витки млаз из мириса долине,
у небо шиба млад тополин стас,
и падајући натраг са висине,
он с неба сноси прах звезда на нас.
И ти овако из мог срца ниче
у небо као млаза шумни лет;
и ти, тополо, стресаш неба цвет
на ход мој што се с бескрајношћу стиче.
И ти ми очи дижеш и дозиваш,
и кад зашумиш, срећом ме целиваш.
у небо шиба млад тополин стас,
и падајући натраг са висине,
он с неба сноси прах звезда на нас.
И ти овако из мог срца ниче
у небо као млаза шумни лет;
и ти, тополо, стресаш неба цвет
на ход мој што се с бескрајношћу стиче.
И ти ми очи дижеш и дозиваш,
и кад зашумиш, срећом ме целиваш.
Нема коментара:
Постави коментар