ПРОБУДИО С` ОРКАН ЉУТИ - Јован Јовановић Змај (1833-1904)

Пробудио с` оркан љути,
Ишчупао врту цвете;
Отуд даље - ко да риче:
Тешко теби, јадни свете!

Подиго се у висину,
Па облаке раздерао;
Стогодишњем храсту рече:
"Ево видиш, сад си пао!"

Тражи море, па га нађе,
Тресну, смрви беле броде;
Па уздахну урнебесно, -
Насмеја се, - даље оде.

Гром га прати, а он лети!
Куда лети, куд ли бега?
Оде цркви, па ту сруши
Крст са храма божијега.

Што то чиниш? - питали га,
Кад је клоно па се стишо...
"Ко би чуо моју тајну,
Тај би сместа с ума сишо!"