2
Усправљао си високи мач
Као заставу супротним ветровима
И подизао си поглед противу сенки и бура
Неразмрсивих тмина
Ниси хтео да делиш
Јер од ничега ништа се не очекује
На тебе неће пасти ни камен
Ни похвале податљиве
Наступа крути презирач одричући се
Задовољства рођеног у срцу твог одбијања
Уметност би могла бити само једна гримаса
А свео си је да буду широм отворене вратнице
Кроз које улази живот
4
Све почиње сликама
Веле луда браћа никоговићи
А ја сједињујем сликама
Све зоре са светлошћу дана
О ја сам до дна свестан
Наших жеља а оне су љупке
Благе и опаке као српови
У нежној и руменој трави
Данас желимо да обедујемо
Заједно да се играмо смејемо
А данас бих хтео и да идем
У СССР или да се одмарам
Са својим срцем да се оженим
Са снагом да добро чиним
И надом моћном као сноп
Руку везаних над пољупцем
5
Пикасо пријатељу луди мој
Мој мудри пријатељу без такмаца
На нашој земљи нема ничега
Што би било чистије од твог имена
Волим да кажем и да поновим
Да твоји сви замаси тобом одишу
А тиме се људи само изједначују
Са својом правом величином
А њихова величина различита је
Али и потпуно једнака
Она их одржава на површини
И носи према њиховим жељама
7
Завеса нема завесе
Већ неколико само ступњева
Неколико степена да се изграде
Без замора и без бриге
Тако ће рад постати задовољство
Јер никад нисмо сумњали и знамо добро
Да је патња само преоптерећење
И да хоћемо увек
Текстове нове платна нетакнута
После сваке љубави
Очи као наковањ
Вид као хоризонт
Руке на прагу сазнања
Као бисквит у вину
И једини циљ је бити свуда први
Време искористити до дна заноса без ступњева
Драги друже на теби је да будеш први
Послењи на свету од оног највишег света
Нема коментара:
Постави коментар