ЕПИТАФИ - Пол Елијар

Посмртни епигарм је античко 

средство да се мисли на живот. 

Преко зида прошлости преноси

се поверење и нада.

2

Патња је као длето

Оно сече по живом месу

И ја сам осетио ужас

Као птица стрелу

Биљка огањ пустиње

И вода лед

Моје срце поднело је увреде

Несреће и неправде

Живео сам у нечистом времену

Када је некима била радост

Да забораве своју браћу своје синове

Случај ме је опасао овим зидовима

Али у својим ноћима сневао сам само азур

*

Могао сам све и нисам могао ништа

Могао сам да волим али не довољно

*

Небо море земља

Потпили су ме

Човек је учинио да се поново родим

*

Овде лежи онај који је живео не сумњајући

Да је зора лепа за све године живота

Кад је умирао мислио је да се рађа

Јер је видео да се сунце појављује

*

Живео сам уморан за себе и за друге

Али увек сам хтео да растеретим своје раме

И плећа моје најсиромашније браће

Од оног заједничког обрамка који нас одвлачи у гроб

У име моје наде ступио сам међу борце противу мрака

*

3

Оне који су ме убили 
Оне који су се само бринули

Да не промаше моје срце 
Ти си их заборавио

Ја сам у твојој садашњици 
Као што је светлост

Као живи човек 
Коме је топло само на земљи

Једино су моја нада
И моја храброст остале

Ти изговараш моје име 
И дишеш боље

Имао сам поверења у тебе 
Ми смо великодушни

Ми ступамо напред 
Срећа спаљује прошлост

И наша снага 
Подмлађује се у свима очима