Стрепим кад узберем цвет крај путање: увек мислим, можда патиш ти у том часу.
Бежим од сунца и смеха: увек се плашим да тебе магле и сузе нису засуле.
А кад живот натера облаке туге, ослушкујем с болом: можда се ти смејеш слатко, и моја самоћа далека је теби, и не осећаш горчину капи што је ја пијем.
Нема коментара:
Постави коментар