Мој велики знак крста је кад праштајући махнем руком.
Он ме везује за пријатеље и непријатеље, без њега бих остала сама под сунцем.
Он ме мири са небом; без њега би ми се душа претворила у велику помрчину мржње.
Њиме се крстим будећи се на горком узглављу љубави.
Њиме ћу се прекрстити на последњем прагу земље, и на првом степенику облака.
Хоће ли то бити доста за малу људску душу.
Нема коментара:
Постави коментар