У дну дубокога кланца стоје широм отворена врата запада. Два камена су их отворила сунцу.
Сад су сунчеве свите ушле кроз њих у непознате одаје неба и на праг оставиле стопе пуне злата.
На далеком брегу смеје се девојка: сунце јој је поклонило, обешену о грму, од златне чипке мараму.
Сад су сунчеве свите ушле кроз њих у непознате одаје неба и на праг оставиле стопе пуне злата.
На далеком брегу смеје се девојка: сунце јој је поклонило, обешену о грму, од златне чипке мараму.
Нема коментара:
Постави коментар