субота, 11. август 2018.

МОЈИ ЧАСОВИ - Пол Елијар

Био сам човек био сам стена
Стена у човеку човек у стени
Птица у простору простор у птици
Цвет у мразу река у сунцу
Драги камен у роси
Братски сам братски слободан

1

Дуж грана
Моје лишће ниче
Мој пут је крунисан
Сунчаним блаженством

2

Слабачка топлота велика светлост
Поглед осветљаван споља
Мала земља величанствена ватра
Која снажи поглед за даљину

3

На трави заборављам своју земљу
Мој глас је променио наду
Цвеће и бубице дрхте у ваздуху
Где одјекује прва песма

4

Зима и небо разблажују ветар
Док ми бело сунце разведрава лице -
Као што и најмањи влат воде
Озарава долину

5

Мој прозор са најлепшим украсима
Разбуктава сухопарна врата
А ја разливам невиност
Над главом мога пса

6

Замагљено повлачење
Бујних трава са блиставог неба
Осека то је
Разбукталих сунчаних друмова

7

Ја живим да дрвета
Не губе своје лишће
Да срце воде откуцава
Не би л` се дан повратио

8

Звезде или зору видети или додирнути
Лица која се венчавају
Пратити једним осветљеним зраком
Траг једне променљиве маске

9

Један стуб између дванаест
Потамнео је сјај
Једног одела ношеног
Један једини пут

10

Не сећам се више
И ја сам јако невешт
Око злокобне постеље
Сваки предмет је новина

11

Горчина мртва пена
Сенка испуњава слеђени ров
Који раздваја свет
Ја браним добијени део

12

Затварам те сваке вечери
Мајушни пламену који господариш
Мојом влажном и мрачном кућом

Ти ме враћаш моме простору
Облику мога тела


Нема коментара:

Постави коментар