среда, 14. март 2018.

*** - Михаил Јурјевич Љермонтов

Не бих ја хтео да свет прати
Повест и јад живота мог.
Како то волех, зашто патих -
Нек` суди савест, или Бог!...

Нек` се пред њима душа празни,
Нек` њима с молбом пружа руке,
И нек` ме само онај казни
Који ми смисли све те муке.

Преко глупака, прекор људи
Над снажном душом нема власти.
Нек` мрски талас само гуди,
Гранитна стена неће пасти;

Њен врх је с облацима сурим,
Море и небо су је стисли,
Она, сем грому и сем бури,
Не каже ником своје мисли...

1837. (М. С.)