Не исмевај моју тугу пророчанску.
Знао сам да удес не могу избећи
И да глава коју волела си страсно
С твојих ће груди на стратиште прећи.
Говорио сам ти: слава неће моћи
Ни срећа да ме снађу - час ће крвав доћи
И ја ћу пасти; мржња спретна тада
Оцрниће ми гениј недоцвали;
И мојих патњи, мојих јада
Остати неће за мном ни траг мали.
Ал` мирно чекам усуд превремени,
Одавно треба нови свет да видим.
Светина нека венац згази мени,
Песников венац, венац трновити!...
Нека их! Нисам држао до њега.
1837. (Ј. Ј.)
Нема коментара:
Постави коментар