По реци се русалка играла с мраком
А пун месец је гађао зраком;
Пеном сребрном с валова она је хтела
Да се хитне до његова чела.
Док се вода таласа, и шуми, и пљуска,
Плаве облаке река љуљушка;
А русалка пева, и песмица њена
Кроз ноћ клизи пут обалског стења.
Та русалка прича: "На дну мом, сред песка,
Сунчани дан се сјаји и љеска;
Тамо шетају злаћаних рибица стада,
Снују житељи кристална града.
И ту, где ми песак сам узглавље ствара,
Под сенком од густог шевара,
Спава витез, плен пребрзе сребрне реке,
Спава витез из земље далеке.
Ми волимо коврџе његове црне
Да чешљамо кад зрак утрне -
А пред подне, у чело и уста већ жута
Већ га љубисмо премного пута.
Но на пољубе наше он све до сада
Остаде нем и једнако хладан;
Док на грудима мојим лежи на дну,
Нити дише, нити шапуће у сну".
Сву ноћ над реком русалчица чуди
Својом песмом непојмљиве жуди.
Док се вода таласа, и шуми, и пљуска -
Плаве облаке река љуљушка.
1832. (М. С.)
Нема коментара:
Постави коментар