Када само успомене
На заблуде страсти наше
Друг твој остави на свету,
А не прослављено име -
И у земљи усни немо
Срце којим крв је врила,
Где је тако лудо, залуд
Љубав с мржњом битку била,
Осуђена кад од свију,
Ти ућутиш, погнув главу,
И безгрешну љубав своју
Ко срамоту спознаш праву -
Оном ко је младост твоју
Замрачио страшћу, грехом,
Молим те у часу томе
Не уплућуј томе
Не упућуј јетки прекр.
Реци суду претворника
Да и други суд постоји,
Да праштања свето право
Патњама си стекла својим.
1841. (Ј. Ј.)
Нема коментара:
Постави коментар