Доћи ће дан, Русији црни дан,
Кад пашће чак и царски престо сам,
И љубав та, кад биће руљи страна,
И крв и смрт, кад постаће нам храна.
За децу кад, и за невине жене,
Не може мач ни закон да покрене;
Кад кужни смрад од усмрћених тела
Обиђе сам сва наша тужна села,
На сваки миг, да жртве му се дају;
Хараће глад по нашем драгом крају.
Кад румен та обоји воде река,
Сусрешћеш ти и моћног човека -
Кад познаш га, разумећеш ту драму
И схватићеш његову страшну каму:
И држи се! - твој плач и твоји крици
Мамиће смех у очајничкој бици.
И мрачно све, знај, биће тад толико,
Ко његов плашт са узвишеним ликом.
1830. (М. С.)
Нема коментара:
Постави коментар