Реци ми, где у Палестини
Расла си, грано, где си цвала?
На ком брегу ил` долини
Била си украс, грано мала?
Да л` крај брзака те Јордана
Мазио сунчев зрачак жути,
Ил` те у гори твог Либана
Љуљао ноћни ветар љути?
Живи л` ти палма још и сада?
Мами ли пролазнике исто
Из пустиње где жега влада
Главом обраслом крупним листом?
Или је, неутешно сама,
Увека као и ти сада,
И жути прах, ко жута тама,
На њено суво лишће пада?...
Реци: ко те побожном руком
Донесе к нама, ко те узе?
Да л` често плака распет муком?
Чуваш ли трагове те сузе?
Ил`, Божје војске војник предан,
Он беше, ведра чела строга,
Достојан увек, ко ти, неба,
Пред људима и испред Бога?
Под тајном бригом, дан за даном,
Пред иконом од злата сува
Стојиш ти, свете земље грано,
И светињу за људе чуваш!
С кандила зрачак меко слеће,
Симболи свети - крст и ћивот...
Све око тебе пуно среће,
Свуд око тебе тихи живот.
1837. (М. С.)
Нема коментара:
Постави коментар