Нек` блати грубо руља луда
Ту нашу везу недоличну,
И нек` је људска предрасуда
Пресекла везу породичну.
Ко и ти, у весељу кружим,
Не издвајам ту никог живог:
С умним и безумним се дружим,
Само да срцу није криво.
Али пред идолима света
У наклон душа моја неће;
Ко и ти, не знам ту предмета
Ни љубави, ни мржње веће.
Не ценимо земаљску срећу,
Тражимо људе кроз свет цели:
Сам себе преварити нећу,
Други не може - и да жели.
Сретох те с руљом што се стекла;
Ко што смо дошли, нестаћемо.
Без радости је љубав текла,
И растанак ће проћи немо.
1841. (М. С.)
Нема коментара:
Постави коментар