четвртак, 22. март 2018.

28. СЕПТЕМБАР - Михаил Јурјевич Љермонтов (1814 - 1841)

Опет је, опет ту твој поглед мили,
И опет ето нас.
На давно мртво, на то што смо били
Враћа ме тај твој глас.
Ал` чему? Теби сад други људи очи
И боли с тобом толи.
Твој глас по ноћи другом слатко точи
У ватри: волим! волим!

Да ли је такав загрљај притворност,
Признај ми само бар.
Да ли је супружанска то покорност,
Или љубавни жар?
Он није створен за те. Ти си цела
За силну страст, за плам.
Кад си му отишла, ти ниси хтела
Савести савет, знам.

Да л` осети он каткад трепет врели
Кад је крај тебе тамо,
Да л` је у стању да презре свет цели
Због једне мисли само?
Да ли је плачем умео да срета
Хладноће твоје трен,
Да ли је жртвовао најбоља лета
Да следи твоју сен?

Не! Ја сам уверен, за те блаженства
Не може бити с тим
Који зна само спољна савршентва,
Лепоте само дим.
Да! Ти га не волиш... И тајном власти
Веза се новом снагом
С несрећном душом, сужњем тужне страсти,
Ал` као љубав благом.

1831. (М. С.)