среда, 14. март 2018.

*** - Михаил Јурјевич Љермонтов

Будућност гледам с тешким страхом,
Гледам све минуло са тугом.
Ко осуђеник, задњим дахом
Вапи за сродном душом другом.
Да л` ће ми весник спаса доћи
Да каже чему људске моћи,
Чему те наде, чему страсти -
Да сазнам - шта ми Господ даде,
И зашто горком својом власти
Младости мојој гуши наде.

Земљи земаљски данак дадох
Љубави, добра, зла и дана;
Спреман за други живот, стадох
Да чекам ћутке: час је сада;
Немам на овом свету брата,
И уморну ми душу хвата
Тама и језа и страхота;
Ко рани плод ми душа цела
У бурама судбине свела
Од жарког сунца мог живота.

1837-1838. (М. С.)