понедељак, 26. март 2018.

ЗАВЕТ - Михаил Јурјевич Љермонтов (1814 - 1841)

Састанка с тобом ,брате,
Жељан је пријан твој;:
Јер смртни часи крате
Млађани живот мој!
А ти ћеш дома, друже -
Поручи... али шта!
Сви беху хладне душе
Док гоњен бејах ја!

Но запита л` од људи
Ма ко - ти реци тад:
Тане му проби груди
Искочи живот млад!
Рањен у туђем крају,
За цара пријан мој
Паде; и завичају
Он посла поздрав свој.

Оца и мајку ако
Застанеш живе, ти
Не збори њима тако,
Страшно је то за њи`:
Боље им реци: жив је,
Но лењ је глас да да,
А кад ће да се врати,
То бог једини зна!

Сусетка она млада,
Кад дођеш ти, већ знам
Питати неће тада,
Већ ти јој кажи сам.
Њој реци, драги брате,
Редом по истини:
Њу пусти нека плаче,
То ништа не чини...

1840. (В. И.)