среда, 14. март 2018.

*** - Михаил Јурјевич Љермонтов

Веруј оном што је трајно,
Без почетка и бескрајно,
Што је било и што биће,
Што превари, превариће.

Ако сретне срце младо
Неко друго срце пламно,
Растају л` се ил` се скупа,
Наложи му да не лупа.

Све на свету све је ређе:
Много наде - мало среће;
Разлаз није и заборав,
Ово сласт је - оно мора.

Ако срећи цену знаде,
Зашто је и другом даде?
Што пустињак не постаде?
Ил` ти сад то на ум паде?

1832. (Ј. Ј.)