среда, 14. март 2018.

*** - Михаил Јурјевич Љермонтов

На северу дивљем сам-самотан стари
На врху оголелом бор.
У ризи од снега у њихању белом,
Ко живи да сањари створ.

И снева он стално: у пустињској јари,
У крају с ког сунце му зри,
Да сама и сетна, на камену врелом
Прелепа палма бди.

1841. (М. С.)