среда, 14. март 2018.

*** - Михаил Јурјевич Љермонтов

И мучно и тужно, и с ким да се невоља дели
Кад душу обузима сета?...
Да, жеље!... Шта вреди да вечно и залуд се жели?...
Док лета пролећу - све најлепша лета!

Да волиш... Но кога?... На трен ти се - не троши снага,
А не може на вечна времена.
Завириш у себе? - Од минулог нема ни трага,
Ни мука, ни радости нема.

А страсти? - Та пре или после та болест ће луда
Пред разумом остати мала;
И живот, кад трезвено погледаш около свуда -
Толико је празна и глупава шала...

1840. (М. С.)