Свиће - у гори попут дивљег вела
Лебди над шумом измаглица бела;
Подно Кавказа још тишина влада;
Ергела ћути, само река пада.
Тада заруде тек рођене луче,
Одједном стену кроз облак докуче,
И ружичасти потоци потеку,
Разлију светлост на шатре и реку:
Тако у сени девојке скривене
Кад виде младог момка порумене,
Оборе смерно к земљи поглед благ;
Како да беже, кад је лопов драг!...
1830. (М. Ж.)
Нема коментара:
Постави коментар