среда, 14. март 2018.

МОЈ ДЕМОН - Михаил Јурјевич Љермонтов

Сва зла су њему у природи.
Док лута међ облацима,
Судбоносна му бура годи,
Дубрава шум и река плима.
Међ` листовима жутим, свелим
Његов је престо непокретан;
Ту сред олуја занемелих
Он седи туробан и сетан.
Неповерење усађује,
Невину љубав с мржњом гази,
Све молбе хладно одбацује,
Равнодушан и крв кад спази,
Страстима сузбија жестоким
Сва осећања он висока,
А муза надахнућа кротких
Боји се неземаљског ока.

1829. (Ј. Ј.)