понедељак, 26. март 2018.

ПРОРОК - Михаил Јурјевич Љермонтов (1814 - 1841)

Откад ми вечни усуд даде
Видовитост моћног пророка,
У људском оку читам хладне
Странице злобе и порока.

Почех да проповедам љубав
И чисте истине учење,
Ал` људи, као да сам губав,
Запретили су ми мучењем.

Посух се пепелом тад сивим,
Бежах из града непрестано,
И сад, по пустињама живим,
Ко птице, држан божјом храном.

Прастаре поштујући тајне,
Све ме ту прима без питања,
Чак звезде слушају ме сјајне
Од сутона па до свитања.

А када пођем бучним градом,
Градом недружељубивим,
Монаси вичу свету младом
Са смешком самољубивим.

"Примери такви за све важе!
Горд, хтеде да нам заповеда.
Хтео је, глупак, да нам каже
Да Бог кроз њега проповеда!

Ето, шта значи бити клет:
Мрк је, и блед, и тужан сада!
Гледајте како је наг и јадан,
Како га презире сад свет!".

1841. (М. С.)