Твоје су очи дошле из неке измишљене земље
У којој нико није знао шта је то поглед један
Нити знао за лепоту очију, лепоту камена,
Ни лепоту капи воде, бисера у скрињи.
Камење голо и без скелета, о статуо моја,
Сунце заслепљујуће тобом служи се уместо огледала
И ако се прави да се повињава силама моћи
То је зато што је твоја глава затворена, о статуо оборена.
Преко љубави моје и мог лукавства мене дивљака
Моја умртвљена жеља је мој последњи ослонац
Победићу те без борбе, о слико моја,
Срушена слабошћу мојом и ухваћена у моје узе.
Нема коментара:
Постави коментар