КАКВЕ ТО ИМА ВЕЗЕ - Десанка Максимовић

Упореди за један трен
ово што стварношћу зову,
сто, виљушку или жлице,
колевку, детињу играчку нову,
пољане, мора, потоке, птице,
шумарке смреке и брезе,
буре вина, музлицу млека,
и црне јаме
небеског беспућа далека -
и какве то има везе.

Замисли чађаву сеоску кухињу,
вериге, узаврелу воду у котлу,
кокош преклану
како крилима лупа о под,
жене које лук љуште,
и замисли сав разнобојан људски род
и његове савременике немуште,
и метеор у понор залутао -
и какве везе с овим има он.

Замисли насађену квочку
и по дворишту паперјасту пилад,
и вола како на реци пије,
и незнанца путем сеоским на точку,
и замисли још што
обичније и опипљивије,
и затим дигни очи у неба провалију -
и какве везе с небом има то.

Замисли у потоку песак, белутке,
по шпиљама творевине кварца,
велике врхове и глечере
и још штогод што битише ћутке,
гуштера, змију, пуноглавца,
па погледај у облаке и неба заливе
куда се поглед тешко вере -
и какве везе има то.

Упореди кукурек, бабино ухо,
честу где брсти коза,
и небо и у њему облака пухор;
упореди свет који видиш и познаш
са светом непознатим -
и ухватиће те гроза.

Неко говори о дечјој гушобољи,
о томе како се брдарице месе,
како су се у меду појавили мрави,
споре шта је добро а шта зло -
и какве везе са вечношћу
има све то,
ти мрави и тај разговор.

Огради се неколико тренутака
од небеске плавети и тајни
и гледај дим изнад неке черге
и децу која греју уз ватру трбухе,
и на утрини замишљене краве,
око њих обаде и златице мухе -
и збуниће те што је и то
васионе делић вајни.

Затим премери замишљеним шестаром
бар део сазвежђа,
раздаљину од земаљских до небеских међа,
од жишка свица до звезда светлуцања,
од магле над водом до небеских маглина -
и препашће те како навикнуто,
без чуђења и труни,
гледам у то.

И наброј све што су створили људи,
песме и слике, научне проналаске,
мостове и цркве, градове небодера,
бодљикаве жице, затворе и резе,
гасне отрове и маске,
вештачка сунца и вештачка језера -
и какве то има везе
с огромном грађевином васионе,
с тачношћу којом сунца по њој роне.

Изгубљени тако у земље камену и блату,
под небеских светила ниском,
нерешивој тајни испред зида,
позивамо у помоћ љубавно чудо
да нам изда ма и лажно уверење
како постојимо
доносећи на свет жива бића -
и трајемо као у дому истинском
у шатору привида.